Univerzitet Al Karauin

Координате: 34° 3′ 52″ N 4° 58′ 24″ W / 34.06444° С; 4.97333° З / 34.06444; -4.97333
С Википедије, слободне енциклопедије

Univerzitet Al Karauin
جامعة القرويين
ⵜⵉⵎⵣⴳⵉⴷⴰ ⵏ ⵍⵇⴰⵕⴰⵡⵉⵢⵢⵉⵏ
Unutrašnjost džamije i univerziteta Al Karouin
Tiptrenutno: islamski
ranije: opšte znanje[1][2][3]
Osnivanje859. год.; пре 1165 година (859)[4][5][6][7]
OsnivačFatima al-Fihri
Akademske
afilijacije
Islam
Broj zaposlenih708 (2012)
Nastavno osoblje1,025 (2012)
Broj studenata8,120 (2012)
LokacijaFes, Idrisidska dinastija (sad u Maroku)
KampusUrban
Veb-sajtuaq.ma

Univerzitet Al-Karouin ili Al-Qarawiyyin (arap. جامعة القرويين; berberski: ⵜⵉⵎⵣⴳⵉⴷⴰ ⵏ ⵍⵇⴰⵕⴰⵡⵉⵢⵢⵉⵏ; franc. Université Al Quaraouiyine) (ostale transliteracije uključuju Qarawiyin, Kairouyine, Kairaouine, Qairawiyin, Qaraouyine, Quaraouiyine, Quarawin i Qaraouiyn) je univerzitet u marokanskom gradu Fes osnovan 859.[5][8][9][10] Bio je i još uvek predstavlja jedno od glavnih duhovnih i obrazovnih središta muslimanskog sveta.

Al-Karouin je igrao važnu ulogu u razvoju kulturnih i akademskih odnosa između islamskog sveta i Evrope u srednjem veku. Kartograf Muhamed el Idrisi (u. 1166), čije su karte pomogle evropskim istraživačima u doba renesanse je živeo neko vreme u Fesu, zbog čega se pretpostavlja da je radio ili studirao na Al Karouinu. Univerzitet je proizveo brojne učenjake koji su snažno uticali na intelektualnu i akademsku istoriju među muslimanima i Jevrejima. Među njima su Ibn Rušajd el-Sabti (u. 1321), Mohamed el-Haj al-Abdari al-Fasi (u. 1336), Abu Imran al-Fasi (u. 1015), glavni teoretičar Maliki škole islamske pravne nake, Leo Africanus, poznati putnik i pisac te Mojsije Majmonid.

Al Karouin se od strane Ginisove knjige rekorda,[11] Uneska[12] i brojnih istoričara[6][7][8][9][10][13][14][15][16][17] smatra jednim od najstarijih kontinuiranih univerziteta na svetu. Te se tvrdnje, međutim osporavaju istoričari koji smatraju da su srednevekovnih univerziteti u islamskom svetu i srednjevekovni evropski univerziteti bili bitno različite institucije sve do najnovijeg doba,[18] te da su certifikati drugačijeg karaktera.[19][20][21]

Godine 1947. je reorganizovan na način da odgovara većini modernih univerziteta u današnjem svetu.

Istorija[уреди | уреди извор]

Pogled na džamiju Karauin na horizontu centralnog Fes el-Balija: vidljivi su zeleni krovovi molitvene sale i minaret (bela kula sa leve strane).

Osnivanje džamije[уреди | уреди извор]

U 9. veku Fez je bio prestonica dinastije Idrisida, koja se smatrala prvom marokanskom islamskom državom.[22] Prema jednom od glavnih ranih izvora o ovom periodu, Ravd al-Kirtas autora Ibn Abi Zara, al-Karauin je osnovala kao džamiju 857. ili 859. godine Fatima al-Fihri, kćerka bogatog trgovca po imenu Muhamed al-Fihri.[23][4][24][25][26][27]‍:9[28]‍:40 Porodica al-Fihri je migrirala iz Karauina (otuda naziv džamije), Tunis u Fez. početkom 9. veka, pridruživši se zajednici drugih migranata iz Karauina koji su se naselili u zapadnom delu grada. Fatima i njena sestra Marijam, obe su bile dobro obrazovane, i nasledile su veliku sumu novca od svog oca. Fatima se zaklela da će potrošiti čitavo svoje nasledstvo na izgradnju džamije pogodne za njenu zajednicu.[29]‍:48–49 Slično tome, njena sestra Marijam je takođe poznata po tome da je iste godine osnovala džamiju al-Andalusijin.[30][29]

Ovaj temeljni narativ doveden je u pitanje od strane nekih modernih istoričara koji smatraju da je simetrija dve sestre koje su osnovale dve najpoznatije džamije u Fezu previše prikladna i verovatno potiče iz legende.[29]‍:48–49[31][28]‍:42 Savremeni istoričari takođe smatraju da je Ibn Abi Zar relativno nepouzdan izvor.[31] Jedan od najvećih izazova ovoj priči je natpis na temelju koji je ponovo otkriven tokom renoviranja džamije u 20. veku, a koji je vekovima bio sakriven ispod slojeva maltera. Ovaj natpis, urezan na pločama od kedrovog drveta i napisan kufskim pismom veoma sličnim natpisima temelja u Tunisu iz 9. veka, pronađen je na zidu iznad verovatnog mesta prvobitne mihrab džamije (pre kasnijih proširenja zgrade). Natpis, koji je snimio i dešifrovao Gaston Deverdun, proglašava osnivanje „ove džamije” (арап. "هذا المسجد") od strane Davuda ibn Idrisa (sina Idrisa II koji je vladao ovim regionom Maroka u to vreme) u Dhu al-Kadi 263. hidžretske godine (jul–avgust 877. godine).[32] Deverdun je sugerisao da je natpis možda došao iz druge neidentifikovane džamije i da je premešten ovde u kasnijem periodu (verovatno u 15. ili 16. veku) kada je poštovanje Idrisida ponovo oživelo u Fesu, a takve relikvije bi imale dovoljno verskog značaja da bi se ponovo koristile na ovaj način.[32] Međutim, Čafik Benčekroun je nedavno tvrdio da je verovatnije objašnjenje da je ovaj natpis originalni temeljni natpis samog al-Karauina i da je možda bio prikriven u 12. veku neposredno pre dolaska Almohada u grad.[31] Na osnovu ovog dokaza i mnogih nedoumica u vezi sa Ibn Abi Zarovim narativom, on tvrdi da je Fatima al-Fihri vrlo verovatno legendarna ličnost, a ne istorijska.[31]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lulat, Y. G.-M.: A History Of African Higher Education From Antiquity To The Present: A Critical Synthesis, Greenwood Publishing Group. 2005. ISBN 978-0-313-32061-3. стр. 154.–157
  2. ^ Park, Thomas K.; Boum, Aomar: Historical Dictionary of Morocco, 2nd ed., Scarecrow Press. 2006. ISBN 978-0-8108-5341-6., p. 348
  3. ^ Belhachmi, Zakia: "Gender, Education, and Feminist Knowledge in al-Maghrib (North Africa) – 1950–70", Journal of Middle Eastern and North African Intellectual and Cultural Studies, Vol. 2–3, 2003, pp. 55–82 (65)
  4. ^ а б Petersen, Andrew: Dictionary of Islamic Architecture, Routledge. 1996. ISBN 978-0-415-06084-4., p. 87 (entry "Fez")
  5. ^ а б „Qarawiyin”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 08. 12. 2011. 
  6. ^ а б The Report: Morocco 2009 - Page 252 Oxford Business Group "... yet for many Morocco's cultural, artistic and spiritual capital remains Fez. The best-preserved ... School has been in session at Karaouine University since 859, making it the world's oldest continuously operating university. "
  7. ^ а б Esposito, John (2003). The Oxford Dictionary of Islam. Oxford University Press. стр. 328. ISBN 978-0-19-512559-7. 
  8. ^ а б Joseph, S, and Najmabadi, A. Encyclopedia of Women & Islamic Cultures: Economics, education, mobility, and space. Brill, 2003, p. 314.
  9. ^ а б Swartley, Keith. Encountering the World of Islam‬. Authentic, 2005, p. 74.
  10. ^ а б Kettani, M. Ali. Engineering Education in the Arab World. Middle East Journal, 1974, 28(4):441.
  11. ^ The Guinness Book Of Records, Published. 1998. ISBN 978-0-553-57895-9., P.242
  12. ^ [UNESCO World Heritage Centre,The Medina of Fez http://whc.unesco.org/en/list/170]
  13. ^ Illustrated Dictionary of the Muslim World, Publisher: Marshall Cavendish, 2010 [1] p.161
  14. ^ Hidden Giants, 2nd Edition, by Sethanne Howard, Publisher: Lulu.com 2008 [2] p.60
  15. ^ Civilization: The West and the Rest by Niall Ferguson, Publisher: Allen Lane 2011 -. ISBN 978-1-84614-273-4.
  16. ^ The marketisation of higher education and the student as consumer by Mike Molesworth & Richard Scullion, Publisher: Taylor & Francis 2010 [3] p.26
  17. ^ Frommer's Morocco by Darren Humphrys, Publisher: John Wiley & Sons 2010 [4] p.223
  18. ^ George Makdisi: "Madrasa and University in the Middle Ages", Studia Islamica, No. 32 (1970), pp. 255-264 (264)
  19. ^ Makdisi, George (1989), „Scholasticism and Humanism in Classical Islam and the Christian West”, Journal of the American Oriental Society, 109 (2): 175—182 (176) 
  20. ^ Pedersen, J.; Rahman, Munibur; Hillenbrand, R. "Madrasa." Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Edited by: P. Bearman , Th. Bianquis , C.E. Bosworth , E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill, 2010, retrieved 20/03/2010
  21. ^ Jomier, J. "al- Azhar (al-Ḏj̲āmiʿ al-Azhar)." Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Edited by: P. Bearman , Th. Bianquis , C.E. Bosworth , E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill, 2010, retrieved 20/03/2010
  22. ^ Abun-Nasr, Jamil (1987). A history of the Maghrib in the Islamic period. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521337674. 
  23. ^ ʻAlī ibn ʻAbd Allāh Ibn Abī Zarʻ al-Fāsī (1964). Rawd Al-Qirtas. Valencia [Impreso por J. Nácher]. 
  24. ^ Meri, Josef W. (ed.): Medieval Islamic Civilization: An Encyclopedia, Vol. 1, A–K, Routledge, ISBN 978-0-415-96691-7, p. 257 (entry "Fez")
  25. ^ Lulat, Y. G.-M.: A History Of African Higher Education From Antiquity To The Present: A Critical Synthesis Studies in Higher Education, Greenwood Publishing Group, 2005, ISBN 978-0-313-32061-3, p. 70:

    As for the nature of its curriculum, it was typical of other major madrasahs such as al-Azhar and Al Quaraouiyine, though many of the texts used at the institution came from Muslim Spain...Al Quaraouiyine began its life as a small mosque constructed in 859 C.E. by means of an endowment bequeathed by a wealthy woman of much piety, Fatima bint Muhammed al-Fahri.
  26. ^ Touri, Abdelaziz; Benaboud, Mhammad; Boujibar El-Khatib, Naïma; Lakhdar, Kamal; Mezzine, Mohamed (2010). Le Maroc andalou : à la découverte d'un art de vivre (2 изд.). Ministère des Affaires Culturelles du Royaume du Maroc & Museum With No Frontiers. ISBN 978-3902782311. 
  27. ^ Terrasse, Henri (1968). La Mosquée al-Qaraouiyin à Fès; avec une étude de Gaston Deverdun sur les inscriptions historiques de la mosquée. Paris: Librairie C. Klincksieck. 
  28. ^ а б Bloom, Jonathan M. (2020). Architecture of the Islamic West: North Africa and the Iberian Peninsula, 700-1800. Yale University Press. 
  29. ^ а б в Le Tourneau, Roger (1949). Fès avant le protectorat: étude économique et sociale d'une ville de l'occident musulman. Casablanca: Société Marocaine de Librairie et d'Édition. 
  30. ^ Terrasse, Henri (1942). La mosquée des Andalous à Fès. Paris: Les Éditions d'art et d'histoire. 
  31. ^ а б в г Benchekroun, Chafik T. (2011). „Les Idrissides: L'histoire contre son histoire”. Al-Masaq. 23 (3): 171—188 doi=10.1080/09503110.2011.617063. S2CID 161308864. 
  32. ^ а б Deverdun, Gaston (1957). „Une nouvelle inscription idrisite (265 H = 877 J.C.)”. Mélanges d'histoire et d'archéologie de l'occident musulman - Tome II - Hommage à Georges Marçais. Imprimerie officielle du Gouvernement Général de l'Algérie. стр. 129—146. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Univerzitet Al Karauin na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Univerzitet_Al_Karauin&oldid=27675016”